О књизи: 2011 / „Дуго и хитно ме је један пријатељ позвао у посету. Фарма овог пријатеља лежала је далеко од железнице и генерално је представљала најневероватнију дивљину која је могућа у Вороњешкој губернији. И ово ме је дуго збунило. Нисам могао да замислим себе без писама и новина које сам добијао недељно, и, коначно, пут од педесет миља од најближе станице био је сам по себи смртоносан. Али дошао је мај, приближиле су се извесне депресивне околности и непрегледна дивљина је почела да ме мами ка себи. Написао сам поруку пријатељу у којој сам га замолио да пошаље коње по мене и недељу дана касније кренуо сам…»